Finansije i Osiguranje - Bosna i Hercegovina

Bankama na čuvanje daju sve više novca

Uprkos krizi sa kojom se suočava najveći broj stanovnika BiH, ukupni depoziti, koji su dostigli 17,91 milijardu maraka, biće uvećavani i u iduće tri godine, pokazuje računica Direkcije za ekonomsko planiranje (DEP) BiH za period od 2018. do 2020. godine.

Od ukupnog iznosa depozita, na građane i nefinansijska preduzeća odnosi se 14,80 milijardi maraka ili 83 odsto od ukupnog iznosa štednje. Samo na depozite stanovništva otpada 10,70 milijardi maraka i do sada su rasli po stopi od 8,1 odsto godišnje, dok se na depozite nefinansijskih preduzeća odnosi 4,10 milijardi KM uz stopu rasta od 10,4 odsto.

- Ukupni depoziti u iduće tri godine nastaviće da rastu po stopi od osam odsto, ako budu ostvarene prognozirane stope privrednog rasta, te stvoreni povoljniji uslovi na tržištu rada, ali i očuvana stabilnost bankarskog sektora. Ti parametri predstavljaju realnu pretpostavku za nastavak rasta depozita. Ako, s druge strane, budu pogoršani uslovi na tržištu rada, ali i dodatno oslabljena privredna aktivnost, doći će do slabije stope rasta od šest odsto - naveli su u DEP-u.

Sa njihovim prognozama slažu se i ekonomisti, koji navode da je teško ocijeniti do kada će građani i preduzeća čuvati novac u bankama.

- Štednja građana svakako će rasti, dok od strane kompanija možemo očekivati stagnaciju ili blagi rast štednje, s obzirom na veliku nelikvidnost u realnom sektoru. Na kraju, zbog akumuliranja novca u banke možemo očekivati povećanu likvidnost bankarskog sektora, jer im građani daju novac na čuvanje, a ne ulažu ga u pokretanje nekih poslova i druge vidove biznisa - kazao je izvršni direktor Udruženja ekonomista RS SWOT Saša Grabovac.

S obzirom na tešku situaciju u kojoj se nalazi najveći broj stanovnika BiH, Grabovac ističe da bankama na čuvanje povjeravaju novac koji dobiju od rodbine iz inostranstva.

- Osim toga, veliki broj građana zaradio je novac i u nekim sivim zonama, odnosno van legalnog toka poslovanja i stavljaju ga na štednju. Pojedini na štednu knjižicu stavljaju i novac koji dobiju prodajom nekretnina. Veliki broj građana u nedostatku alternativa za ulaganje, jednostavno daje novac bankama na čuvanje, uprkos niskim kamatnim stopama na štednju - kazao je Grabovac.